O knjigama

Aleksandar Čotrić

SKLADAN SPOJ TRADICIONALNOG
I MODERNOG

(Radoslav Tilger: Ezope, izvini. "Alma", Beograd, 2009)

Knjiga basni za odrasle Radoslava Tilgera pod humorističnim i dvosmislenim naslovom "Ezope, izvini..." sadrži tridesetak probranih pripovesti o životinjama koje imaju osobine ljudi i ljudima koje krase odlike životinja.

Autor je sačinio zbirku uspelih književnih minijatura u kojima je pružio kritiku surovih tranzicionih procesa ("Privatizacija" "Globalna ekonomija“), nemilosrdne borbe za uspeh na političkom i privrednom planu ("Konkurencija" "Vlast je uvek oprezna“), pobede kiča i neukusa nad pravim vrednostima i umetnošću ("Sponzor" "Propaganda" "Pesnik“), degradacije zdravstva, školstva i druge, nekada nazvane "društvene nadgradnje“ ("Zdravlje je najpreče" "Bolja škola" "Netaktični učitelj" "Efikasan lek“)...

Likovi Tilgerovih basni postupaju kao oni na Orvelovoj "Životinjskoj farmi" a neobičnost i apsurdnost njihovog ponašanja podseća na situacije iz kratkih priča Danila Harmsa, pa tako – kornjača postaje padobranac, vuk jagnjetu prodaje flaširanu vodu, mravi rade za cvrčka, a gavran ima portparola... Basne u knjizi "Ezope, izvini“ predstavljaju skladan spoj tradicionalnog i modernog, a u tom smislu paradigmatična je basna "Stara dobra vremena“. Basne su plod autorovog dara da kazuje jasno, koncizno i da s malo reči govori mnogo. Svaka reč ima svoje mesto i opravdanje u kratkim i direktnim rečenicama.

Basne su napisane pitko, duhovito i lucidno. Autor se veoma uspešno poigrava simbolima i idiomima, a poruke upućuje kroz metafore i parabole, što im podiže umetnički nivo literarnog kazivanja.

Pisac je u basnama pronašao veoma uspešan oblik za satirični iskaz jer su one univerzalne, ne samo na internacionalnom planu, nego svojom opštošću nadživljuju aktuelne događaje i ličnosti o kojima govore.

Tilger majstorski otkriva skriveno i vešto gradi zaplete, a još veštije raspliće radnju u tekstu.

Naravoučenija basni sadrže vrlo efektne poente i često su u formi uspelih aforizama. Naravoučenije, arhaična reč, znači – prirodna pouka, učenje o ćudi, savet, zaključak, a u ovoj knjizi su u dvostrukom svojstvu. U nekim basnama su logičan sled i kruna prethodnih rečenica, a ponekad predstavljaju potpuni obrt, duhovito razrešenje značenjskim pomeranjem ka višeznačju.

Književnost ne može da promeni svet, ali može da nas, kao što je slučaj sa literaturom Radoslava Tilgera, oraspoloži i nasmeje.

"Cilj književnosti jeste da zabavi" govorio je Isak Baševis Singer.

Tilgerove basne neće nas, međutim, samo zasmejati, već će nas i uozbiljiti.
A i bilo je krajnje vreme!
 

nazad