("Bagdala", Kruševac, 2008)
DOBA PERUNIKE
Uronio sam glavu u trave
I prilegao sasvim uz tlo
Odstranio sam iz sebe zlo
Jedino takav mogu pred mrave
Zrak sunca pada na moje lice
I osvetljava u glavi stih
Naučio sam da budem tih
Dok osluškujem nebeske ptice
Obgrljen rimama grlim drvo
I pretvaram ga u ženski stas
Cvet perunike drhti u dnu
Bića što ne zna da l' je u snu
Iz zemlje nežni šapuće glas
Ovo je tvoje iskustvo prvo
BRANJE ŠUMSKIH JAGODA
Branje jagoda je divna svetkovina
Kad nepce žuđenu poslasticu kuša
Na vrhu jezika čulnija od vina
Kap sladosti kojoj ne dam da se zgruša
Odakle dolazi taj ukus što gali
Berača kog telo zamoreno kuša
Da li je iz vrta odakle smo pali
Jagodicu slasnu htela bi nam duša
Kao da je negde još poljubac prvi
Zaspao u plodu što kroz jun krvari
Crvenilom čistim ko belina snežna
O smiri se srce, jagodo od krvi
Pre nego što nekud ode berač stari
Neka te ubere njena ruka nežna
