Iz novih knjiga

Miodrag Ćupić

NEBESKA TRIBINA

("Književna zadruga Srpskog narodnog vijeća" – "Partenon",
Podgorica – Beograd, 2010)
 

PLAMENJAK

Ispričah prijateljima san i zapisah: Obrisi manastira, iznad uzak put kojim korača Branka. Naniže, strmenicom, vodi je Nečista sila, a ja vičem:
"Beži od njega, Bebuško! To je Đavo!"
Ali ona me ne čuje, a ja podižem pesnicu i pretim:
"Stani, Velzevule! Kud to vodiš moju dragu? Zar ne vidiš da je ona čist, bezazlen stvor?"

No, Nečista sila ne haje na moje reči. Kezi crvene zube i strelja me crvenim ognjevima pogleda...

Prijateljima ne objasnih da Branka naglo skrenu naviše, uspinjući se sunčevim stepenicama, sve dok se ne stopi sa svetlosnom izmaglicom svemira.

A Onome u tami zaplamsaše zubi i okrvavljene desni, dok mu iz očiju suknu plamen.

FOTOGRAFIJA

U Brezoviku, u novčaniku, držala si, pored Presvetle Majke Božje, moju fotografiju. Da me čuva, i sačuva, od uroka i zlih ljudi.

Ti zanavek ode, a ja tvoju fotografiju okačih o zid, izmeću Isusa Jerusalim- skog i Svetog Vasilija Čudotvorca. Desno je Sveta Petka, naša krsna slava.

Često se pomolim svima četvorma: njima da ti čuvaju dušu, a tebi da mi grešnom oprostiš grehe koje, voleći te, počinih.

Posle popričam s tobom, obasjanom belom svetlošću Svetitelja i belinom zida.
Moja večna sliko!

         BOLUJEM SVOJE VREME

Osećao sam i bolovao svoje vreme,
parničio se žustro sa svojim dobom,
nosio teških godina breme,
svađao se, neretko, i sa samim sobom.

Jurišaće na mene posle moje smrti,
skrnaviti ime, čerečiti delo,
sve malo i sitno, i svi duhom krti,
oko mene što je paučinu plelo.

Al' doći će drugi, neka nova deca,
čitaće me smelo, bez jeda i gneva,
proglasiti možda za književnog sveca
u daljini da l' budućnost peva?
 

nazad