Iz novih knjiga


Slavomir Vasić

ISPOVEST BILDOVANOG MOZGA

("Centar za kulturu i umetnost", Aleksinac, 2008)
 

Ako rešite da razmišljate korisno, isključite mozak.

Ako ste spremni da odsvirate svoje, da vam ugovorim svirku?!

Vaš izborni program je fantastičan. I više od toga: naučnofantastičan.

Vi ste stvarno genije, a i ja nisam pametniji od vas.

Vi upravljate mojim srcem, ali ja kontrolišem perifernu situaciju.

Vreme: prošlo, sadašnje, najstrašnije.

Vrlo sam potentan! Pitajte ježa!

Da sam štedeo reči, sad bih imao šta da vam kažem.

Demokratija je zakucala na moja vrata – da mi popiše stvari.

Dobro sam! Ali to su stari podaci!

Dok crtam mrtvu prirodu, crna boja mi najviše ide.

Dosta mi je bračnih voda! Hoću na kopno!

Dugo smo bili jaki samo na rečima. Sada smo favoriti i na papiru.

Živim kao poluvegetarijanac. Ne jedem meso, ali glođem kosku.

Živim pošteno… Tako počinju mnoge tužne priče.

Zakukao sam! Ponela me pesma!

Izgubio sam se u vremenu. Više ne znam kad je prestupna, a kad gladna godina.

Imali smo lepu državu. Silovanje je bilo prosto neizbežno.

Imam govornu manu. Uvek lanem kad ne treba.

Ja sam jako anoniman. Čak i ja ne znam za sebe.

Kad primim platu, prosto podetinjim. Osećam se usrano.

Kao mali bio sam vrlo pametan. Kasnije sam to prevazišao.

Mene ne može da muči nostalgija. Ja odavno ne znam gde sam.

Moj narod nije zaslužio ovakve zaslužne građane.

Naši jauci su sve glasniji, ali su zato sa optimističkim tonom.

Ne patim više od noćnih mora. Sad se bolest manifestuje danju.

Neka sredina pođe malo napred da se popuni lavirint.

Ovako lep dan, a vi se zavlačite u sebe.

Pored toliko lepih domaćiih životinja, mi baš jebasmo ježa.

Posle zvučnog signala ostavite jauk!

Prava robova ustavom su zagarantovana.

Preživeli smo mi i veća blagostanja.

Privatizuje se ZOOvrt. Životinje strahuju da ih ne kupi neki majmun.

Pričaju o globalnom zagrevanju, a oko mog srca led.

Prodao je dušu. Sad od tih para izdržava vitalne organe.

Pronašao sam sebe! Uopšte ne poznajem čoveka!

Prošetajmo do narodne kuhinje. Ja častim.

Radnička plata, to je ono pravo! Održava život, a ne goji.

Svi jauču, a ja oklevam da se uključim u razgovor.

Srbija nije svetska sila, ali se zato najbolje kurči!

Stigao je đavo! Sad imamo kvorum!

Stoj! U ime rupe u zakonu!

Ćutim! Šta vam to govori?

Ubijali su nas u pojam, a kasnije su udarci bili sve precizniji.
 

nazad