(Fabrizio Caramagna: Contagocce : 69 aforismi, Genesi Editrice,
Torino, 2009)
Kako se pustinja
širi
tako počinjem da verujem
u korisnost vlati trave
***
Hoće li blato ikada dostići
geometrijsko savršenstvo
snežne pahulje?
***
Ne mareći
za ravnopravnost
more briše sa peska
sve tragove sem svojih
***
Surovost –
sendvič od deset slojeva
a samo jedno parče šunke
***
Velika je sreća
biti žabac
Postoji sedamdeset pet
vrsta žabljih bataka
***
Niko nije primetio
da rep sirene smrdi
To je prikrila umilnim pevanjem.
***
Paučina
je simbol tananosti i lakoće
iako je sačinjena
od hiljadu nevidljivih lanaca
***
Kada se most sruši
balans je ponovo
na slobodi
***
Bršljan
je korov
sa idealima
***
Biser na vratu
lepe žene
naći će svoj mir
tek kad se vrati
na morsko dno
***
Tvorac milijardi zvezda
na nebu
bio je procenjen
na samo trideset srebrnjaka
***
Kapljica vode
pristigla s najudaljenijeg
kraja neba
izabrala je opipljivost blata
***
Pauk ne zna
da li je proleće ili leto
Čeka da se pojave muve
***
Kad pas ugleda zvezdu padalicu
hteo bi da je vrati
ali ne zna kome
***
Reka ne nosi sa sobom oblake
koji se u njoj ogledaju
Spoznala je slobodu
veću od sopstvene
***
Opasno je za petla
da se penje na krov
Vetar nije predvidljiv kao zora
***
Zlo se provuče
i kroz uzan prorez
između glave i oreola
***
Drvo diše
i za onog drvoseču
koji će ga oboriti
***
Igla kompasa
večno okrenuta prema severu
ne primećuje dolazak proleća
***
Mamut vekovima počiva u ledu
Mašta o toplini muzeja.
***
Sloboda lista
koji opada s grane
u obavezi je
da se svakog proleća vrati.
***
Kada kameleon vidi dugu
s prezirom kaže
"Ti imaš samo sedam boja!"
***
Kamila izdrži
deset dana bez vode
Magarac čitav život bez snova
***
Golubovi ostavljaju
tragove po spomeniku
Ne znaju da je original
u podrumu muzeja
Preveo s italijanskog Milan Beštić
