Iz novih knjiga

IZ NOVIJE RUMUNSKE POEZIJE

(„Fond Evropa”, Novi Sad, 2009)
 

Joan Es. Pop
 

NE ZNAM ŠTA SPOPADE MOG OCA DA U KOLA UPREGNE VOLOVE

u ponoć, da me probudi i kaže mi hajd'.
kad god umrem ja zatim dugo spavam. kuda, rekoh,
reče: u šomkuta mare. šta je to moglo da ga nagoni
u pola noći taman u šomkuta mare,
na toliki put od našeg sela? i zašto ne uzme
autobus, ujutru u šest, zašto da se teturamo
četiri sata onamo, četiri sata ovamo
mlakim i tromim korakom naših volova?
ako stvar tako stoji, nećete me skoro uhvatiti kod kuće,
neću se buditi u ponoć za takvu ludoriju.

pa mi onda priđe oana i rekne: ustani
milo majčino, tvoj otac
upravo polazi da te prenese iz šomkute,
idi i pomozi mu da te pridigne,
tri dana već ležiš tamo bez daha

i stigli su da nas tek večeras obaveste,
milo naše.
 

Dijana Korkan
 

SLUČAJ

u pozadini svake stvari mogao bi biti izlaz
neistraživan ali bitan misliš ti
uplašen što na mesto gde si ugrizao
odjednom izrastoše neki zubi. razvratna bol
božanstveno i hipokrizija – preplašeni mravi pod lupom spavaš glavom na jastuku
u koji si uneo sve organe
sve do zore neprestano vadiš iz njega po delić
uvek drugi no onaj što
potreban ti je da počneš gradnju
na kraju krajeva dođe ptica i stane
na svoje sopstveno oko
i izleže sa
preteranim osećanjem materinstva
bilo šta da se tamo izlegne odleteće kažeš ti
sit primarne logike. sve rigidno
mala tvoja ludost je da bacaš olovku na zid
taj tresak razdražuje te silno
hteo bi da bežiš odjednom se stičeš iza
svake stvari – igračka sa hiljadu istovetnih lica
              koja avaj ne može da igra!
 

nazad