Iz rukopisa


Dragan Ognjanović

GODOVI


KUMIR

Zlo što zri u krvi ti
zar suncokret,
i belo jedro gusarsko
zar pučina.

I reč otrovna javka grla ti
zar psalm.
Ne, srcem tama što bdi ti
ne ogreja.

Prokletstvo davno sudba ti već
i kazna.
Nad bezdanom opsena što priziva
duša tvoja je.
                                   (2001)


VAMPIR

U san dođe,
i ode.
Sa sobom
dušu odnese.

U san dođe,
prokletnik.
Da se siti
i krv pije.

Odbačen.
Ni na nebu
ni u paklu –
krvolok taj.
                                   (2009)


MARIJA

Tad obula vezene papuče,
tri cveta sa njih gledala:
izbiše prvi ponoćni petli,
sa ćilima dva oka plakala.

Marijo, krasoto bre, kumrijo,
razuma zmijom igla te ubola –
vez ti tuga neprebolna
što srce i dušu ti uzela.

Marijo, na zgarištu kovčeg ti,
rekla ti moljci izjeli:
predivna mori, nevesto,
lepotu i beleg grobom ti zameli.

                                   (2002)


STRAH

U maglama rečnim
u trsci
podlo zri.

Glibom i lešinama
u ritinama
hrani ga kob.

Uđe u kuće,
u duše
i bdi.

Ko Kerber
besno
reži i grize
sreću, mir i san.
                                   (2009)


KUĆA

Nikada niko da ne uđe
u tebe nekad belu
gde posegnu krvnik za tuđe.

Ko' đavolski trozubac
u nebo što štrči
grede ti teške srčeve.

Nepomen i neznan
nek' pokriju te
kad dom nisi bila.
                                    (2008)
 

nazad