O knjigama

Golub Jašović

GRAĐA ZA BIOGRAFIJU
MILORADA RADUNOVIĆA

(Mr Predrag M. Jašović: Život i delo Milorada Radunovića, „Institut za srpsku kulturu Priština“, Leposavić, 2008)

U knji­zi mr Pre­dra­ga M. Ja­šo­vi­ća, za­pa­že­nog knji­žev­nog po­sle­ni­ka i di­rek­to­ra In­sti­tu­ta za srp­sku kul­tu­ru u Pri­šti­ni sa pri­vre­me­nim se­di­štem u Le­po­sa­vi­ću, na vi­še od 220 stra­ni­ca go­vo­ri se o ži­vo­tu, stra­da­nji­ma, ra­du i stva­ra­nju ve­li­kog ko­smet­skog i, uop­šte, srp­skog pi­sca Mi­lo­ra­da Ra­du­no­vi­ća.

Profesor, pesnik, prirodnjak, pripovedač, dramski pisac, esejista i hroničar, Milorad Milutinov Radunović je rođen u Nikšiću, kako sam kaže u svojoj autobiografiji, na samim obalama nik­šić­ke re­ke Bi­stri­ce. Od­mah po­sle nje­go­vog ro­đe­nja ro­di­te­lji su se do­se­li­li u se­ver­nu Me­to­hi­ju, u se­lo Su­vi Lu­ka­vac, ko­je se na­la­zi ne­da­le­ko od Đu­ra­kov­ca kod Pe­ći. Ima­nje u Me­to­hi­ji do­bio je otac Mi­lu­tin kao na­gra­du za rat­ne za­slu­ge.

Mi­lo­rad Ra­du­no­vić  se ško­lo­vao (osnov­no i sred­nje obra­zo­va­nje) u rod­nom Đu­ra­kov­cu, Pe­ći, Pri­šti­ni i No­vom Sa­du. Stu­di­je ju­go­slo­ven­ske knji­žev­no­sti za­vr­šio je na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Sko­plju.

Ne­ko­li­ke go­di­ne, na­kon za­vr­še­nog ško­lo­va­nja, pro­veo je kao rad­nik is­tra­ži­vač, ba­vio se fe­no­lo­gi­jom, pro­u­ča­va­njem i pra­će­njem po­ja­va i pro­me­na u pri­ro­di, na Po­ljo­pri­vred­nom in­sti­tu­tu u Pe­ći i u No­vom Sa­du. Po­sle za­vr­še­nih stu­di­ja knji­žev­no­sti po­či­nje da ra­di kao pro­fe­sor u uči­telj­skoj ško­li u Pe­ći u ko­joj je bu­du­ćim uči­te­lji­ma go­di­na­ma pre­da­vao srp­ski je­zik i knji­žev­nost.

Me­đu uče­ni­ci­ma je bio omi­lje­ni na­stav­nik, a nje­gov rad za­pa­žen je i od ru­ko­vo­de­ćih op­štin­skih i re­gi­o­nal­nih čel­ni­ka pa je ubr­zo po­čeo da do­bi­ja pr­va dru­štve­na pri­zna­nja za svoj pro­svet­no-pe­da­go­ški rad.

Da­le­ke 1974. go­di­ne za svo­ju pri­ču U le­de­noj go­ri, do­bio je pr­vu na­gra­du na Pe­tom kon­kur­su Pro­svet­nog pre­gle­da i Knji­žev­nog klu­ba pro­svet­nih rad­ni­ka Sr­bi­je.

O pro­fe­so­ru Mi­lo­ra­du Ra­du­no­vi­ću ne­ma ni jed­ne re­či u lek­si­ko­nu pi­sa­ca Ko­so­va i Me­to­hi­je, ne­ma po­me­na o nje­go­vom knji­žev­nom ra­du ni u knji­ga­ma knji­žev­nih po­sle­ni­ka, pro­fe­so­ra i sa­rad­ni­ka Uni­ver­zi­te­ta u Pri­šti­ni, nje­go­vih sa­vre­me­ni­ka.

Je­di­ni raz­log za pre­ćut­ki­vi­nje i po­ti­ski­va­nje u za­bo­rav nje­ga kao čo­ve­ka i de­la ko­je je stva­rao i ob­ja­vlji­vao bio je nje­go­vo hap­še­nje i pre­su­da za na­vod­nu po­dr­šku Pe­tom kongresu No­ve ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je prof. dr Bran­ka Bo­ško­vi­ća, ši­roj jav­no­sti po­zna­tom pod na­zi­vom Bar­ski kon­gres.

Uhap­šen je 12. ma­ja 1974. go­di­ne i osu­đen na se­dam go­di­na ro­bi­je za de­lo ko­je ni­ka­da ni­je po­či­nio. Osu­ćen je za sva­ki slu­čaj, jer je kao is­tak­nu­ti in­te­lek­tu­a­lac mo­gao da ras­pi­ri ot­por Srp­skog na­ro­da ti­to­i­zmu i ra­stu­ćem šip­tar­skom na­ci­o­na­li­zmu po­sle Bri­on­skog ple­nu­ma i sme­ne Alek­san­dra Ran­ko­vi­ća.

Ra­du­no­vić u svom op­šir­nom in­ter­vju ko­ji je dao auto­ru knji­ge, mr Pre­dra­gu Ja­šo­vi­ću, ka­že da ni­je bio ni član ni agi­ta­tor No­ve ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je, ali, da je njen pro­gram mo­gao da pri­hva­ti sva­ki ča­stan čo­vek, jer je is­ti­cao prav­du i slo­bo­du za sve na­ro­de i na­rod­no­sti, o če­mu je ne­sve­sno, ali tač­no, iz­re­kao svo­ju oce­nu je­dan ko­man­dir za­tvo­ra ko­ji je za­tvo­re­ni­ci­ma pre­tio – Da vas ni­smo po­hap­si­li vi bi­ste se ra­ši­ri­li kao va­ri­o­la.

U tre­ćem po­gla­vlju ove mo­no­gra­fi­je Bi­o­gra­fi­stič­ki pri­lo­zi pro­u­ča­va­nju knji­žev­nog de­la Mi­lo­ra­da Ra­du­no­vi­ća ko­ji ima pod­na­slov­ne te­me: In­ter­vju, Ra­du­no­vi­će­va se­ća­nja, Osta­la je reč i Ni­ki­ta Tol­stoj, To je na­ša Bi­bli­ja, ni­je kla­si­čan in­ter­vju, već deo knji­ge, ka­ko za­pa­ža je­dan od re­cen­ze­na­ta dr Ni­ko­la Cvet­ko­vić, od kru­ci­jal­nog zna­ča­ja za raz­u­me­va­nje i osve­tlja­va­nje stva­ra­o­ca i nje­go­vog stva­ra­nja. Na­i­me, Ja­šo­vić u fu­sno­ta­ma da­je pra­vi niz eks­kur­sa ka­ko bi dao što vi­še po­da­ta­ka o vre­me­nu i lič­no­sti­ma ko­je su uti­ca­le na Ra­du­no­vi­ća i na nje­go­ve tvo­re­vi­ne.

Za pot­pi­sni­ka ovih re­do­va po­seb­no su zna­čaj­ne fu­sno­te pod red­nim bro­je­vi­ma 57, O prof. dr Bran­ku Bo­ško­vi­ću, i pod bro­jem 60, u ko­joj se go­vo­ri o na­stav­ni­ku srp­skog je­ѕ­i­ka i knji­žev­no­sti, Mi­lja­nu Ba­bo­vi­ću.

Pro­fe­sor dr Bran­ko Bo­ško­vić je če­sto do­la­zio u na­še se­lo, Pla­vlja­ne kod Pe­ći, jer mu je tu ži­veo brat Mi­lo­rad, ta­ko­đe na­stav­nik isto­ri­je, ko­ji je ži­veo na ima­nju svog uja­ka.¹ Sa pro­fe­so­rom Bo­ško­vi­ćem sam če­sto raz­go­va­rao o ra­znim te­ma­ma, nje­go­vom na­uč­nom ra­du, dru­štve­no-po­li­tič­kim pri­li­ka­ma na Ko­sme­tu, o nje­go­vom za­to­če­ni­štvu.² Pri­ča­li smo du­go o Bar­skom kon­gre­su, o hap­še­nji­ma uče­sni­ka na kon­gre­su, o tor­tu­ri ko­joj je bio iz­lo­žen u za­tvo­ru, o stra­da­nji­ma čla­no­va nje­go­ve po­ro­di­ce i o mno­gim dru­gim stva­ri­ma.

Na­stav­nik Mi­ljan Ba­bo­vić ro­đen je u oko­li­ni An­dri­je­vi­ce, se­lo Ko­nju­he. Ra­dio je kao na­stav­nik srp­skog je­zi­ka u osnov­noj ško­li u Tre­bo­vi­ću. Bio mi je raz­red­ni sta­re­ši­na. Strog i pra­ve­dan. Do­bra­no je uti­cao na pot­pi­sni­ka ovih re­do­va da za­vo­li na­rod­nu po­e­zi­ju i gra­ma­ti­ku a po­tom se od­lu­či za stu­di­je Srp­skog je­zi­ka i knji­žev­no­sti.³

Mo­no­gra­fi­ja Pre­dra­ga M. Ja­šo­vi­ća Ži­vot i de­lo Mi­lo­ra­da Ra­du­no­vi­ća, ob­u­hva­ta sve seg­men­te pi­šče­va stva­ra­nja i bi­o­gra­fi­stič­ki opis nje­go­va ži­vo­ta. Po­de­lje­na je u šest po­gla­vlja: Uvod, Po­e­zi­ja, Sa­ku­plja­nje usme­nog bla­ga, Bi­o­gra­fi­stič­ki pri­lo­zi pro­u­ča­va­nju knji­žev­nog de­la Mi­lo­ra­da Ra­du­no­vi­ća, za­klju­čak, pri­lo­zi, i re­cen­zi­je.

U uvod­nom po­gla­vlju knji­ge, sa­že­to i je­zgro­vi­to, pr­vi put  se sa jed­ne od­re­đe­ne vre­men­ske dis­tan­ce od do­ga­đa­ja ko­ji su pre­sud­no uti­ca­li na ži­vot i rad is­pi­ti­va­nog pi­sca pro­go­va­ra o zna­ča­ju nje­go­vog stva­ra­nja, vred­no­va­nju tog stva­ra­la­štva i nje­go­vom lo­ci­ra­nju na me­sto ko­je mu pri­pa­da u ko­smet­skoj i, uop­šte, srp­skoj knji­žev­no­sti dru­ge po­lo­vi­ne dva­de­se­tog ve­ka.

U dru­gom po­gla­vlju knji­ge Ja­šo­vić se ba­vi ana­li­zom ce­lo­kup­nog pe­snič­kog kor­pu­sa Mi­lo­ra­da Ra­du­no­vi­ća. Da­te su ne­ko­li­ke krat­ke na­po­me­ne o je­zi­ku, te­o­rij­skoj struk­tu­ri, a iz­vr­še­na je i ana­li­za i kla­si­fi­ka­ci­ja naj­če­šće ob­ra­đi­va­nih i ko­ri­šće­nih mo­ti­va. Naj­če­šći mo­ti­vi M. Ra­du­no­vi­ća su; mo­tiv sun­ca i sve­tlo­sti, mo­tiv vo­de, mo­tiv ru­ku, mo­tiv sna, mo­tiv že­ne.

Za ilu­stra­ci­ju mo­ti­va sve­tlo­sti i sen­ki, sja­ja i osun­ča­no­sti, autor ove mo­no­gra­fi­je ve­o­ma ana­li­tič­no pi­scu prd­sta­vlja pe­sni­kov rad i stva­ra­lač­ki na­por u pe­smi Žeđ, iz pr­ve pe­snič­ke zbir­ke za de­cu Po­ro­sni­ce, ob­ja­vlje­ne u iz­da­nju Je­din­stva u Pri­šti­ni 1982. go­di­ne.

Tekst ove krat­ke pe­sme gla­si: Sun­ce le­glo na ste­ne/U pe­le­ne ze­le­ne/na Bi­stri­ci ko­šu­ta/Sja­jem sre­bra pro­su­ta/Ogle­da­lo slo­mi­la/Pa se vo­de na­pi­la.

Pe­sma je is­pe­va­na na na­rod­nu. Nje­nu sa­dr­ži­nu či­ni 19 re­či iz sva­ko­dnev­nog, raz­go­vor­nog je­zi­ka. Me­đu­tim, nji­hov oda­bir, kom­bi­na­ci­ja i kon­tekst oda­ju pe­sni­ka ko­ji je du­bo­ko i ta­na­no pre­ži­vlja­vao i pro­mi­šljao re­al­ni svet pre nje­go­ve tran­spo­zi­ci­je u umet­nič­ke sli­ke i okvi­re.

Mo­tiv sna je je­dan od naj­če­šće ko­ri­šće­nih mo­ti­va u či­ta­vom knji­žev­nom stva­ra­la­štvu M. Ra­du­no­vi­ća. Go­vo­re­ći na ovu te­mu u In­ter­vjuu ob­ja­vlje­nom i na stra­ni­ca­ma ove knji­ge, Ra­du­no­vić ka­že da je u tam­ni­ci po­ža­re­vač­koj, u Za­be­li, sa­njao sno­ve ko­ji su ima­li for­mu pre­kra­snih pri­ča i dra­ma, sa rad­njom i li­ko­vi­ma, ta­ko sna­žnim i le­pim, da o ta­kvi­ma ni­ka­da pre to­ga ni­je čuo ni­ti je pro­či­tao. On u za­tvo­ru ni­je mo­gao da ih za­pi­še, a po­sle de­se­tak da­na bi ih za­bo­ra­vljao. Od­mah po iz­la­sku na slo­bo­du mno­gi pe­sni­ko­vi sno­vi ote­lo­tvo­re­ni su u sto­ti­ne ori­gi­nal­nih knji­žev­nih tek­sto­va.

Za­ni­mlji­vo je mi­šlje­nje is­pi­ti­va­ča Ra­du­no­vi­će­ve po­e­zi­je u po­gla­vlju Mo­tiv že­ne u ko­me kon­sta­tu­je da Ra­du­no­vić le­po­tu po­e­zi­je iz­jed­na­ča­va sa le­po­tom že­ne. Čo­vek se sa že­nom po­tvr­đu­je i sa ide­jom že­ne od­la­zi sa ovog sve­ta. Ja­šo­vić po­tom na­sta­vlja: - Že­na je po­e­zi­ja. Sva­ko nje­no kre­ta­nje, nje­no po­sto­ja­nje je po­e­zi­ja, jer ona lju­ba­vlju pe­smu pi­še, a ne zna da je pe­sni­ki­nja. Za pe­sni­ka po­sto­ji sa­mo onaj ko­ji je vo­leo i ko­ji je bio vo­ljen, sve osta­lo je či­sta imi­ta­ci­ja ži­vo­ta – za­blu­da ne­sreć­nog čo­ve­ka da je ika­da ži­veo. Sto­ga je že­na u nje­go­voj po­e­zi­ji oči­šće­na od sve­ga ma­te­ri­jal­nog, sto­plje­na u jed­no sa pe­snič­kim su­bjek­tom. On je iz nje od­stra­nio sve što je pri­zem­no i ma­te­ri­jal­no i uči­nio je on­to­lo­ški be­smrt­nom kao čist lir­ski eidos ko­ji pred­sta­vlja su­šti­nu bi­ća sa­mog lir­skog su­bjek­ta.

U odelj­ku pod na­slo­vom Ri­ma autor iz­no­si ne­ko­li­ke op­ser­va­ci­je o o ver­si­fi­ka­ci­ji i me­tri­ci Ra­du­no­vi­će­va sti­ha i nje­go­va pe­va­nja. Kon­sta­tu­je da ana­li­zi­ra­ni li­te­ra­ta spa­da u one pe­sni­ke ko­ji ne po­la­žu mno­go na ri­mu, na­pro­tiv, on ima zna­ča­jan broj pe­sa­ma na­pi­san slo­bod­nim sti­hom. Po­seb­no to či­ni u pe­sma­ma ko­je ni­su na­me­nje­ne naj­mla­đi­ma.

Ana­li­zi­ra­ni pe­snik, Mi­lo­rad Ra­du­no­vić, je u srp­skoj knji­žev­no­sti pri­znat, pre sve­ga, kao stva­ra­lac (pe­snik i pri­po­ve­dač) ko­ji pi­še za de­cu i omla­di­nu. Ob­ja­vio je dva­na­est knji­ga na­me­nje­nih upra­vo po­me­nu­toj po­pu­la­ci­ji. Sa­mo u Pri­šti­ni, u iz­da­nju Je­din­stva, ob­ja­vio je če­ti­ri knji­ge: Po­ljem, go­rom, krat­ke pri­če za de­cu 1980, Po­ro­sni­ce, pe­sme za de­cu 1982, Fsheh­te­si nga bjes­hka, pri­če za de­cu na al­ban­skom 1987, Be­lo­ko­sa ju­tra 1990. U Ja­go­di­ni i Po­mo­ra­vlju štam­pa­ne su mu knji­ge: Zve­zda­ne ko­šu­lji­ce, pe­sme za de­cu, Go­ro­cvet 1987, Uja, sli­kov­ni­ca za de­cu, Gam­bit 1998, Do­zi­va­nja, Knji­žev­ni klub Mir­ko Ba­nje­vić, Pa­ra­ćin 2007. Ne­ke od knji­ga za de­cu ob­ja­vio je u Cr­noj Go­ri: No­ve za­go­net­ke, Uni­reks, Nik­šić 1987, Iz tor­ba­ka pri­rod­nja­ka, Uni­reks, Nik­šić 1990, Glu­mo­ra­sti, dram­ske igre za de­cu, Bi­bli­o­te­ka Ra­do­slav Lju­mo­vić, Pod­go­ri­ca 1995, Oki­će­ni dan, po­e­zi­ja i pro­za za de­cu, Bi­bli­o­te­ka Ra­do­slav Lju­mo­vić, Pod­go­ri­ca 2000, Mor­ska ko­li­jev­ka, pe­sme za de­cu o mo­ru, Knji­žev­ni klub Ka­tu­ni­šte, Nik­šić 2000, a ne­ke u be­o­gra­du: pe­sme za­go­net­ke, Srp­ska knji­žev­na za­dru­ga 1999, Ro­di­la go­di­na si­na do si­na, po­et­ski ka­len­dar za de­cu, No­lit, Be­o­grad 2001.

Bi­bli­o­gra­fi­ju Mi­lo­ra­da Ra­du­no­vi­ća či­ni vi­še od 1500 bi­bli­o­graf­skih je­di­ni­ca. Nje­go­vi ra­do­vi ob­ja­vlje­ni su u dva­de­set knji­ga i u broj­nim li­sto­vi­ma, zbor­ni­ci­ma, ča­so­pi­si­ma i an­to­lo­gi­ja­ma štam­pa­nim ši­rom ne­ka­da­šnje Ju­go­sla­vi­je.

Pi­sac knji­ge o knji­žev­nom stva­ra­la­štvu M. Ra­du­no­vi­ća, Mr Pre­drag M. Ja­šo­vić, ko­ji je ujed­no i nje­gov bi­o­graf, ka­že da se za­ma­šan kor­pus is­pi­ti­va­nog pi­sca mo­že po­de­li­ti u tri seg­men­ta: knji­žev­nost za de­cu,  knji­žev­nost za od­ra­sle i rad na pri­ku­plja­nju na­rod­nih umo­tvo­ri­na.

Naj­ve­ći broj svo­jih ra­do­va Mi­lo­rad Ra­du­no­vić ob­ja­vio je u li­sto­vi­ma i ča­so­pi­si­ma na Ko­so­vu i u Me­to­hi­ji. Pr­ve svo­je ra­do­ve u gla­si­li­ma ko­ja iz­la­ze na Ko­sme­tu ob­ja­vio je u li­stu Glas Đe­ra­vi­ce ko­ji je štam­pan u Pe­ći, a ko­ji mu 1959. go­di­ne ob­ja­vlju­je pr­vi tekst Mo­ji pr­vi uti­sci ili akor­di vi­si­na.

Autor knji­ge o ži­vo­tu i ra­du M. Ra­du­no­vi­ća u po­seb­nom po­gla­vlju knji­ge go­vo­ri o sa­rad­nji M. Ra­du­no­vi­ća sa pri­štin­skim, ta­da jdi­nim dnev­nim li­stom na srp­skom je­zi­ku, Je­din­stvo u Pri­šti­ni.

Is­pi­ti­va­ni pi­sac je od 1980. go­di­ne u po­me­nu­tom pri­štin­skom dnev­ni­ku ob­ja­vio na sto­ti­ne ve­o­ma ra­zno­li­kih pri­lo­ga. Naj­plod­ni­ji je knji­žev­ni stva­ra­lac ru­bri­ke Je­din­stvo za de­cu u ko­joj je ob­ja­vlji­vao: pe­sme, pri­po­vet­ke, krat­ke pri­če i slič­no.

Na stra­ni­ca­ma Je­din­stva ob­ja­vlji­vao je i pri­ka­ze, ese­je, dram­ske igro­ka­ze za de­cu, re­por­ta­že, na­rod­ne umo­tvo­ri­ne i dru­go.

Osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka, od­mah na­kon iz­la­ska sa ro­bi­je, po­čeo je da sa­ra­đu­je sa re­dak­ci­jom li­sta Đur­đe­vak, je­di­nog li­sta za de­cu ko­ji je na Ko­sme­tu, na srp­skom je­zi­ku, ta­da štam­pan.

Ra­du­no­vi­ćev bi­o­graf po­mi­nje broj od dva­de­se­tak knji­ga ko­je je Is­pi­ti­va­ni pi­sac do da­nas ob­ja­vio, a on i sa­da u svo­joj 83. go­di­ni stva­ra i ob­ja­vlju­je.

Me­đu nji­ma naj­vi­še je zbir­ki pe­sa­ma i pri­ča za de­cu. Po­me­nu­će­mo sa­mo ne­ke: Po­ljem, go­rom, krat­ke pri­če za de­cu 1980; Po­ro­sni­ce (pe­sme) 1982, Zve­zda­ne ko­šu­lji­ce (pe­sme) 1987; Iz tor­ba­ka pri­rod­nja­ka (pe­sme) 1990; Be­lo­ko­sa ju­tra (krat­ke pri­če za de­cu) 1990; Po ne­ve­stu, po ne­be­lu (pe­sme za od­ra­sle) 1992; Glu­mo­ra­sti (dra­me za de­cu) 1995; Pe­sme za­go­net­ke 1995; Zbu­nje­ni sun­co­kre­ti (po­e­zi­ja za od­ra­sle) 2000; Oki­će­ni dan 2000; Mor­ska ko­li­jev­ka 200; Ro­di­la go­di­na si­na do si­na (po­et­ski ka­len­dar za de­cu) 2001.

Knji­gu na­rod­nih umo­tvo­ri­na sa Ko­sme­ta Osta­la je reč ob­ja­vi­la mu je Srp­ska knji­žev­na za­dru­ga u su­i­zda­va­štvu sa pri­štin­skim Je­din­stvom u dva iz­da­nja 1988. i 1996. go­di­ne.

Pri­ku­plja­njem na­rod­nih umo­tvo­ri­na na pro­sto­ru se­ver­ne Me­to­hi­je (Peć i oko­li­na) Mi­lo­rad Ra­du­no­vić ba­vio se de­ce­ni­ja­ma i ve­ći deo tih za­pi­sa štam­pan mu je u dva iz­da­nja po­me­nu­te knji­ge. O nje­go­vom ra­du na be­le­že­nju i pri­ku­plja­nju na­rod­nog stva­ra­la­štva na pro­sto­ru Me­to­hi­je Ja­šo­vić go­vo­ri u po­gla­vlju Sa­ku­plja­nje usme­nog bla­ga. Unu­tar ko­ri­ca knji­ge Osta­la je reč Ra­du­no­vić ob­ja­vlju­je sve ob­li­ke i vr­ste na­rod­nog stva­ra­la­štva ko­je je mo­gao ču­ti i za­pi­sa­ti od stu­dent­skih da­na do od­la­ska iz Me­to­hi­je i sa Ko­so­va. Ob­ja­vlje­no je sve, od lir­skih i ep­skih pe­sa­ma, pro­znih tvo­re­vi­na do go­vor­nih na­rod­nih tvo­re­vi­na kao što su za­go­net­ke, pi­ta­li­ce, bla­go­slo­vi i za­kle­tve, iz­re­ke i po­slo­vi­ce, ba­sme i ba­ja­nja, ra­zna ve­ro­va­nja i slič­no. Sve to ni­je baš uvek auten­tič­no za­be­le­že­no, jer je be­le­že­no, ne sa­mo od in­for­ma­to­ra ko­ji pred­sta­vlja­ju sta­ro­se­de­lač­ko sta­nov­ni­štvo, ne­go i od no­vi­jih do­se­lje­ni­ka, ka­kva je bi­la i nje­go­va po­ro­di­ca, pa se za mno­ge od tih umo­tvo­ri­na mo­že po­sta­vi­ti pi­ta­nje nji­ho­ve auten­tič­no­sti. Deo tog ma­te­ri­ja­la je, be­sum­nje, kul­tu­ro­lo­ški na­nos sa stra­ne.

O po­et­skom i pro­znom stva­ra­la­štvu struč­ne i kri­tič­ke op­ser­va­ci­je ob­ja­vlje­ne su iz pe­ra emi­nent­nih knji­žev­nih kri­ti­ča­ra. Me­đu nji­ma je ve­li­ki broj uni­ver­zi­tet­skih pro­fe­so­ra, dok­to­ra fi­lo­lo­ških na­u­ka i po­zna­tih knji­žev­ni­ka. Po­me­nu­će­mo ne­ke od njih: Da­ni­ca An­dre­je­vić, Vla­di­mir Cve­ta­no­vić, Mi­lo­van J. Bo­ga­vac, Aco Ra­ko­če­vić, Da­rin­ka Je­vrić, Jo­van­ka Ra­dić, To­mi­slav Pe­tro­vić, Ra­do­sav Sto­ja­no­vić, Mi­loš Đor­đe­vić, Ba­jo Dža­ko­vić, Slo­bo­dan Ka­le­zić, Pe­ro Zu­bac, Lju­bi­ša Raj­ko­vić Ko­že­ljac, Žar­ko Đu­ro­vić, Mi­o­drag Ba­to Ra­du­no­vić, Mo­šo Oda­lo­vić i mno­gi dru­gi.

Pro­fe­so­ru Ra­du­no­vi­ću su ne­ko­li­ke pe­sme i pri­po­vet­ke ob­ja­vlje­ne u či­tan­ka­ma i u lek­ti­ra­ma za de­cu osnov­no­škol­skog uz­ra­sta.

Pr­va pe­sma Ma­sla­čak, ob­ja­vlje­na mu je u či­tan­ci za tre­ći raz­red osnov­ne ško­le, u iz­da­nju Za­vo­da za udž­be­ni­ke u Pri­šti­ni 1978. Pe­sme Be­la pe­sma, Žeđ i San ob­ja­vlje­ne su u knji­ga­ma Iz­bor iz sa­vre­me­ne cr­no­gor­ske po­e­zi­je za de­cu, lek­ti­ra za če­tvr­ti raz­red osnov­ne ško­le, u iz­da­nju ,,Uni­rek­sa” iz Pod­go­ri­ce 2000. go­di­ne.

Na kra­ju tre­ba re­ći da knji­žev­no de­lo Mi­lo­ra­da Ra­du­no­vi­ća, za­klju­ču­je autor mo­no­gra­fi­je, pre sve­ga po­tvr­đu­je ta­le­nat jed­nog ve­li­kog ko­smet­skog stva­ra­o­ca, pi­sca ko­ji je po­la ve­ka ži­veo, ra­dio i stva­rao na Ko­sme­tu, ko­ji je bez kri­vi­ce osu­đi­van i stra­dao, i sa  ovog pod­ne­blja se vi­nuo me­đu zve­zde, iz­gra­div­ši ku­le i čar­da­ke se­bi za ži­vo­ta me­ću ko­ri­ca­ma mno­go­broj­nih knji­ga, a na kra­ju i unu­tar ko­ri­ca či­tan­ki i knji­ga oba­ve­zne škol­ske lek­ti­re za uče­ni­ke ni­žih raz­re­da osnov­ne ško­le.

______________
Napomene:

nazad