NEBO, ZA USPOMENU
Pavlu, ocu srpskom
Dete,
umesto mene
smeši se
uberi nebo,
za uspomenu
i mene kući ponesi,
uznesi me
usitni mi
mog Boga
U mnoge
vaskrsne istine,
one Jedne i svakodnevne
dete,
i ja sam jednom
starac, staratelj
i sistematik
a sad sam opet
samo nebo, božji cvet
za uspomenu
ZENIT
Kad stignem u zenit,
tražiće mi vizu
i ulaznicu.
Sve ja to imam,
ali neću sad i
da im izvadim.
Neka me potraže oni
u visokim, najvišim
kosmičkim talasima.
I na nepostojećem
onom nekom, tajnom,
spisku Boga.
Neka me, ti zenitisti, nađu!
