ĐURĐEVI STUPOVI
Bliža su meni nebesa ovde
i vazduh negdašnji,
nego zemlja kojom koračam,
nego vazduh koji udišem.
Stari vazduh udišem.
Hiljadugodišnja so u soliru,
hiljadugodišnja pšenica u ćupu.
Nevidljivi konjanici
sa četiri strane sveta
pod bedeme stižu.
Jezika odsečenih.
Svoje lice bacam u vatru.
Sa senkom zborim, za stolom,
sa senkama
i ručam
i večeram.
Mrtvi, sa glasovima živih,
živi, sa likom i obličjem mrtvih.
Stojim na istom mestu
na kom je i župan stajao;
gledam iste zvezde
koje je župan gledao.
Al braću svoju ne vidim.
Glasovi uokolo na vetru:
kao da nevidljiv neko,
kraj nas, nevidljivih već,
nevidljivu knjigu
lista i čita.
1989.
SVE ŠTO MI JE POTREBNO
Sve što mi je potrebno nalazim u sebi,
sve što mi nije potrebno takođe nalazim u sebi;
uzoranu ledinu i utrinu
i pticu strelovitu u visini ja nalazim u sebi;
proleće, leto, jesen i zimu,
reke koje teku uzvodno
i more udvojeno ja nalazim u sebi;
tebe, još uvek jogunastu,
ja nalazim u sebi;
dan rođenja i sudnji dan,
sve svoje dane ja nalazim u sebi,
ali sebe ne nalazim,
ali sebe nigde ne vidim.
