NA TRGOVIMA VAVILONA
Stavi ruke na uši,
ne slušaj razgovor
između svog
i nekog drugog vremena.
Ne obraćaj pažnju
na napor ovog trenutka
da pobegne od sebe
i od svega.
Da li nesreće donose ljudi
ili vreme,
ne slušaj prepirku u sebi
oko toga.
Najbolje će biti da uzmeš olovku
i pobegneš u pesmu.
Tamo ćeš biti srećan i sam
kao rob na trgovima Vavilona.
ARISTOTEL NA SOLUNSKOJ TRŽNICI
Ni sunce još nije izgrejalo,
a tržnica u Solunu
puni se ljudima
i najraznovrsnijim proizvodima:
od luka i krupnih paprika
do jesenjeg sunca
skrivenog u jabukama;
o mesu bi se mogla ispričati
duga priča,
i o hiljadama drugih stvari,
sve do grčkog pamuka
i kineskog tekstila;
a ribe, koje su sve vrste svežih riba
izložene na pijačnim tezgama,
koje vrste suhomesnatih prerađevina,
pa konzervi, mesnih i ribljih,
uz svu vrevu i graju
kroz koju bradat čovek jedva prolazi,
govoreći kako je tu bila tržnica
i u vreme kada je Aristotel
polazio iz Megare za Atinu.
Eno ga Aristotel, viče,
eno ga u belom mermeru, iza onih brda,
čekam da baci pogled na nas,
da progovori
posle toliko vekova ćutanja.
