O NEPOBEDIVOJ SVINJI
Rekao bih da je svinja
volela život,
borila se svojski,
skičanje, parajuće i prkosno,
kao jedino joj oružje
razleglo se sokacima,
na periferiji grada.
Mi, koji smo stajali na prozorima,
nemo pušeći jeftine cigarete,
od visoke ograde
ne videsmo žrtvu,
ni ruku dželata.
Žena krivih nogu, potom,
otvori kapiju da, vodom iz gumenog
creva, otera krv iz avlije.
Ali, džaba džigerica i čvarci,
slanina, kolenica, plećka i pršut,
kada se o svinjskom otporu
i danas
sluša
u mesnoj kafani.
OLOVNO ZRNCE
Ko nema u glavi
ima u slabini,
ko nema u srcu
ima u grlu,
ko nema u ramenu
ima u potkolenici,
ko nema ovde
imaće tamo,
olovno zrnce zariveno
u svetlost, u praznično
zvono.
SVETLOST
Vodom iz sna oca moga oca
i sina moga sina,
toli žeđ svetlosti
svitac u svom bilu.
Pesma se, utom, raskrili
ispod rebara:
ptica sam nezasita neba,
ovog Polja gornjeg
na trećoj ruci majke.
Bunar presušio nije,
kofom, na kratkom kanapu,
izvlačim, do vrha,
nevinu mesečinu,
slovo pretka.
