BELI ANĐEO
Ovde strah prestaje
Kada progutam tvoj gusti mir
Sveden na prah
Ništa neću znati
Okružen modrim obronkom
Kljun grabljivi
Iznutra rije
Ti lebdiš pradrevnim mirom
Otvaraš oči bezdanu
Anđele Beli
Mileševa, jul 1997.
LEDENI DAH KRALJICE TAME
Ne vidim te a tu si
Prolaziš kroz mene
Kao što prolazi kroz prste
Uzrela glina za vajanje
Prolazi mojim dahom vatra
Kao što ja prolazim
Otvorenom kapijom nestajanja
Potiskujem te u žuto grlo svetlosti
Vrh čela se smeje otvoreni Krug
NIKO NEĆE ZNATI
Nebo je odavno pusta poljana
Natopljena vlažnim
I nagim sivilom
Pokatkad divlje guske
U tupom jauku
Zaparaju zenice
Hukom reke bez obala
Iscurilo je vreme
I mi ćemo jednog dana
Leći u pesak i krenuti
