(„Mali Nemo“, Pančevo, 2010)
VIGANJ
U vignju plaveti
filigran prezav
isto sve je
premda stvari
izgledaju kao da se
tope
kroz nepodnošje
probadajuće lucidnosti
nesna.
Sva svetla prelaze
u tmoru.
Tonuće senke
kao da su milovane.
Olovka mi šuška
očuđena.
Neizbeživo i smirkom
premostim
u moje stihove.
PREBOL
Krim-dja dolama.
Pronicljivost divlja
dolamu krmeznu
navuče mi
oko što privlači
poput izvrnutih ka spolja
mišića.
I posu po njoj još
krljušt zlata
za efekat lepršaja
da ko zvuk
u flažoletu vibrira.
Prebol.
Pod ovim belim oblacima
belim mačkama
preko neba pruženim
pod ovim jajetom
drevnim
znamenom biti.
Sad sve tmaste
postaju nekako živahnije
od života.
