(„Centar za djelatnosti kulture Vojislav Bulatović – Strunjo“, Bijelo Polje, 2010)
POROĐAJNA UVERTIRA
Večeras se u kupatilu
Raskrilio gigantski embrion
Klati se, visi
Na rubu kapljice, rubu suze
Hajde...
Probušite na vratima pukotinu
Pa kroz trepavice čkiljite dok ko treba
svira zagonetačku muziku.
Paževi uzeše činele
Pas vibrirajuću grabulju
Kanarinac tanku cev
da škripi dok se provlači kroz nju
Kome instrument nije pri ruci bio
sruči se na pod k'o vakuum pun kamenja
Iz frižidera izvadiše tad Ležeću Damu
Položiše usnulu na nosila
Zbor mačaka merio je kadu
Trorepa nota je odzvanjala
ČUDO
U šumi Panjskoga Koža
sretoh Ježinog Ježa
On ima bodlje i nosi pečurke
meni je vrlo lep
Otada uvek ga nosim
u aorti svog srca
Povremeno, ipak ga iščupam
da se ne ušuška previše
Stavim ga tada pred sebe
i kažem:
– Pevaj tablicu množenja!
I udaram gudalom takt
po klaviru i notnom papiru
Posle ga popnem na tronožac
sa raznih strana preskačem
s pažnjom
s oprezom
kao kad se preskače vatra
Zatim sednem pred njega
o pesnice oslonim glavu
Gledam ga
Gleda i on mene
Gledamo se i čudimo se
