O knjigama

Miljurko Vukadinović

OD POETSKI KULTIVISANE JEZIČKE VRTOGLAVICE DO POMAME ČULA

(Biljana Tasić: Na zmajevom vetru, Centar za kulturu, obrazovanje i informisanje "Gradac", Raška, 2011)

Pesme u knjizi Plovidba ("Brankovo kolo", 2010) Biljane Tasić pola­ziš­te su imale u stavu da su stihovi iskustva. Otuda je neštedimice posezala za velikim istinama, potom za istinama iz intimne (najčešće ljubavne) sfere, koje "sumiraju/zumiraju" lična iskustva i preživljavanja, i na kraju, blaga ponesenost svešću o potrebi promišljanja sudbine pesnika i pesme...

U knjizi Na zmajevom vetru Biljana Tasić znatno izoštrava svoju poet­sku vokaciju, usložnjava pesmu, gotovo zalazeći u rizičnu sferu jezičkih preinačenja, pa i gramatičkih iskoraka (razume se, u poetskoj funkciji ili bar poetskoj nameri). I ovde su stihovi iskustva, pa i slična upitanost za (ne)jasnoće iz sfere intimnog doživljaja, preživljavanja i sukobljava­nja sa sobom, svetom, muškim ili neotklonjivo ženskim. Međutim, bez sen­ti­men­talnog senčenja i "romantičarskih ispada", karakterističnih za prvu knjigu, već sa senzibilnim ukliznućima u problemsku matricu, sa gotovo istančanim nervom za poetsku matricu.

Naravno, jezik je negde prebrz, malko se oteo kontroli, pa ima i povremenih praznih hodova gde se poetska materija tanji ili razvodnjava. Srećom, vrlo uzgredno, i neometajuće po celinu pesme. Sveprisutno je i plodonosno traganje za novim i različitim poetskim obrascima i formulama – od haikua i poetskih minijatura sve do razuđenih narativnih formi, "rasute strukture", gde se podnaslovima blago pojačava svest o celini i ukupnom poetskom zbiranju koje donosi forma poeme. Znak je to dubokog poriva ove pesnikinje da se ne miri sa osvojenim i usvojenim poetskim rešenjima, već je neprestano u groznici otkrivanja i potrazi za ličnim tipom iskaznosti primerenom trenutnom ili opsesivnom poetskom interesovanju.

Izaći iz "preopširnosti stvarnog", ući u pomamu duše, u paniku tela, pustiti neprevreo jezik da pesmuje – otuda se njen poetski tekst čita u dubini svog poetskog opažanja ili doživljajnog otkrića. Stepen poetskog važenja očituje se delotvornošću pojedinačnih stihovnih rešenja i ukupnošću svih činioca strukture pesme (prekidi u rečima, neologizmi i druga jezička iskliznuća, grafička organizacija pesme – čitljiva počesto i na horizontalnom i na vertikalnom nivou, interpunkcijska nestišanost i slično).

Prevashodno sredstvo ove knjige povišene emocionalne i duševne temperature su tzv. pesme stanja, pesme brzih, hotimičnih a gdegde i dubokih uvida i otrkića, gde je pesma poput munjevitog jezičkog udara samoproniknuće i uvid "u stanje stvari". Drugi tip su pesme zbrajalice, gde se rasut poetski materijal sabira, okuplja, koncentriše oko jedne već naslovom nagoveštene poetske ose neka vrsta netipičnih poema, gde fragmenti nesputano kruže oko poetske ose, u nekoj vrsti osamostaljene poetske igre, i tek u ukupnom zbirnom ulančavanju poetski činodejstvuju. Najuspešnije i najizrazitije u ciklusu Ugriz * Vrt crne udovice, a naročito u krugu pesama Vrt crne udovice, gde se "zavesa za cenzuru" razmiče i mi lepo vidimo i osećamo kako poetski činodejstvuju "oštri uvidi" i "naknadna iskustva" na otvorenoj erotskoj sceni. Čulno se uskomešalo a moralno zamrsilo. Na toj sukobljenosti poetsko se očitava kao ljuta zaoštrenost muškog i ženskog principa, uz osetni moralizam sa negativnim predznakom u odnosu na "prljavi registar" ponašanja "muške prirode". Ne samo ishodišnom pozicijom u knjizi, ovaj poetski zavežljaj je neka vrsta krešenda knjige i jedan od njenih zmajevitih poetskih vrhunaca.

Pesnikinja je, takođe, nastojala da da lični pečat i na organizaciji / komponovanju knjige, posebno vidno u ciklusima sa po dva kruga pesama (po srodnosti) objedinjene jednim nas­lov­ljenjem. To dopušta da se pesme pretapaju, da se prepliću i dubinski ukrštaju i kruže – da nijanse progovaraju rečitije, višebojnije. Od ovoga je izuzet ciklus Badnje veče, jer je on prološki postavljen kao lični reper – hronotip putovanja kroz najintimnija dušina stanja. U ciklusu Jedan pogled na jesenju šumu * Svetioničar poetski subjekat najpre poetizuje i izmešta svoje okruženje u blago zamućenu bajkovitu sferu, da bi se, potom, taj svet našao u doticaju sa poetičkom svešću koja preispituje iskustva pisanja kao načina ličnog i opšte ljudskog opstanka. Za Tasićevu poezija je bitka na granici postojanja! I to nam pesme iz kruga Svetioničar najrečitije potvrđuju.

Još stopljenije i poetski raskošnije je to prisutno u ciklusu Ugriz * Vrt crne udovice. Krug pesama Ugriz je samo uvođenje u sferu probuđenih čula a potom sledi prava erotska eksplozija uznemirene telesnosti, gde sve vrvi od "klizavih slika" i reskih tonova "telesnog (s)udara".

Probirljivi čitalac i književni sladokusac ovom je knjigom Biljane Tasić dobio adekvatnu potvrdu mogućnosti pevanja iz intimne ljubavne sfere kao i iz tajnih dušinih komora. To nas utvrđuje u stavu da je ova pesnikinja učinila veliki korak u odnosu na svoju prvu knjigu (Plovidba) a pouzdan korak ka savremenom pesništvu u kome se već sada njen glas lično poetski razaznaje.
 

nazad