TI SI JEDNO SRCE MALO
Između hrasta i gloga stojim
oslonjen čas na jedno, čas na drugo drvo,
da li da postanem, ili već postojim,
nešto poslednje, ili nešto prvo.
Tvoja slova se od olova više ne tvore,
na pausu tankom trepere ko sveće,
pre nego se u knjigu pretvore,
iz stabla koje se pilani kreće.
Postaću Ruska stepa ili Bajkal tavni,
brodski motor, Josif Brodski, brodski gaz,
kucaće srce samoglasno u ovoj ravni,
i ako trebuješ zimu, biću zima; kasni mraz.
Biću rudnik Nemanjine Srbije,
u meni ćeš naći šaku zobi, šaku srme, soli,
novi Kelti i Sasi strugaće u meni,
pretpostavke otrova, rasuđene boli.
Oprobaće me Jonsko i Tirensko more,
ima li u meni ičeg, da li mi je stalo,
ljubav kompresuje praskozorje u zore:
ti si jedno srce malo! Ti si moje srce malo!
SUSRETI
U nepoznatom gradu
hoteli su nalik
jedan drugom.
Vlastiti obrazac
ispoljavanja
neće podbaciti.
ni ovaj put.
(Kada prva kap kiše
utiša zrikavca
na gordom platanu.)
Neće pokucati.
treba pogledati ispod vrata
kada stane senka.
Onda ih treba otvoriti.
Početak pustolovine
kojom ona gospodari
i prede koprenu od kraja i konca,
koju će sa lica podići za nekog drugog.
