O knjigama

Сенахид Незировић

СОМНАБУЛНО У РОМАНУ О ЉУБАВИ

(Suvad Alagić: Isidora i Sergej, „Književni klub Brčko distrikt BiH“, Brčko, 2013)

Иако је до сада објавио 14 књига поезије и прозе, добитник значајнијих књижевних награда, превођен на више језика и присутан у књижевној периодици, Сувад Алагић (р. 1961. Брчко, СР БиХ, СФРЈ), колега – новинар, потврдио је доминантну књижевну индивидуалност и зрелост романом „Исидора и Сергеј“. Зашто?
Пре свега, треба знати да је аутор, условно речено, поделио роман на шест целина и томе додао два интервјуа (са Јесењином и И. Данкан), тако да композиција не делује расуто, него сређено и налик поређаним каменчићима у мозаику.
Фабула романа је натопљена животом, у правом смислу речи. У неку руку, могло би се устврдити како имамо пред собом роман-синтез(иц)у, где су на срећан и хармоничан начин испреплетене три књижевникове вокације у једну форму. Стога, на читаоца и оставља леп утисак ово прозно дело у коме има доста поетске и драмске тензичности као и осталих компоненти (инкорпорирање сопствених текстова који се доимају као новински). Могло би се рећи, да је ово и (ауто)биографски роман пун сомнабулног! Централни протагониста је Амин, младић старосне доби од 29. година, аутор поетског првенца из Босне који снива одлазак у Русију, са намером да отпутује у Лењинград и прими међународну књижевну награду. На расписаном, међународном конкурсу у чијем жирију се налазио и Сергеј А. Јесењин. Писац С. Алагић, „прати“ путовање актера Амина – возом, од Брчког, преко Винковаца, до Београда и ка Лењинграду. Читалац ће се обрадовати догађајима којима обилује то „путешествије“, јер у њему има доста занимљиве нарације која, понекад, прети ескплозијама (еротски слој)!
Опсесија животом и делом славног руског песника С. Јесењина, у очима једног младог босанског ђака и студента не јењава, са годинама. Он започиње ту „пустоловину“ са писањем песме, затим и матурског рада (приче), е да би све крунисао – романом, и то на мајсторски начин. Суштина се огледа у љубавној причи о којој већ све знају и птице на гранама: страсној вези руског песника Јесењина и славне плесачице Исидоре Данкан из САД-а. Књижевноуметнички проседе компоновања фабуле и стил приповедања, у неколико, одступају од класичног. Јер, Алагићев јунак је Босанац Амин и он понашање ликова у роману „богати“ додавањем особина које су типичније више за „босанчероса“, него ли за „руску, песничку душу“...
Нарочита вредност у роману „Исидора и Сергеј“, Сувада Алагића су дијалози, као функционални елементи стила, и они повећавају интересовање читаоца, истовремено, одагнавајући могућу досаду која се јавља у току отчитавања сижеа. Писац С. Алагић уме и ганути св(ак)ог читаоца, оваквим мислима ретке лепоте:
„... Станица за влакове и аутобусе у Брчком, од настанка па до данашњих дана, мјесто је за емоције, за тугу, састанке, растанке, недовршене и несавршене послове, мјесто за очај, чемер, јад и вјечну узалудност. Одатле никакав пут не води јер у ту станицу никакви путеви не долазе. Прије би се могло рећи да је то једна оаза за влакове, аутобусе и путнике, које ту судбина некако против њихове воље нанесе, па се онда у Брчком само пресаберу да виде куда ће даље. Који је пут даље мање лош, јер с те станице нема добрих праваца, из простог разлога јер су их други већ прије заузели: ратом, географијом, на јавном тендеру или Божјим давањем. Такав је случај био са мном рујна 1894. године, кад су ме аутобусом налик на кавез претрпан људима као трулу наранчу истресли на станицу заједно с нениним дрвеним кофером. И оставили тако у магли...“ (стр. 29)
Нема сумње да овакве реченице дубоко засецају по души читаоца и освајају га, оним пречицама које се тешко могу објаснити разумом. Зато сам ову причу разумео и као део свог одрастања и она је универзална јер прати наше сазревање у радничкој породици.
Жарко Миленић, књижевник преводилац и рецензент ове интенционалне творевине је сасвим у праву када у тексту под насловом: „Сан и знаменита љубав“ открива слојеве и вишедимензионалност романа „Исидора и Сергеј“ Сувада Алагића, потенцирајући онај еротски набој који прокрвљује целу причу и доприноси њеној животности... Такођер, он лепо користи методу компаративне књижевности, са миграционом теоријом из народне књижевности, на тај начин што повезује асоцијације на документарну прозу са представницима – писцима из САД-а (Капот, Mајлер, Дос Пасос). Међутим, мени се по разбарушености и елементу сомнабулног у Алагићевом роману, чини да овде има доста момената који су присутни у латиноамеричкој литератури и сочном језику какав је у својим романима остварио недавно преминули нобеловац Г. Г. Маркес!
Искреност и емпатија су обележја приповедања Сувада Алагића. Једино повезујући ово двоје и могао је настати роман „Исидора и Сергеј“ у књижевно-новинарској радионици једног ствараоца из Брчко дистрикта у БиХ, који на овај начин показује да се актуелна збивања и неразумевање затегнутих односа који сежу до усијања између Сједињених америчких Држава и Руске Федерације могу превазићи – љубављу. А узоре у погледу љубави двоје уметника припадници рационално различитих светова могу тражити и проналазити у надахнутом писању аутора из једне средине где се не мисли локално! Дакле, остаје нам да се надамо како ће забринутост писца Сувада Алагића и наша бити превазиђена само на један начин и једним путом: проналажењем инспирације у љубави тела у којима и срце и душа гласају за љубав!
А љубав, она је најбоље оваплоћена у Јесењиновим песмама о Мајци и керуши, чиме се овај руски, европски и светски песник приближио звезди једног неба, са које се труни прах и на нас, обичне, тако смртне. Још да су нас током школовања обавестили како је скончао песник, где би нам био крај!?

nazad