O knjigama

Данко Стојић

РОМАН  ПОЕТСКЕ  ФАНТАСТИКЕ

(Dušica Belančić, Rađanje leptira, „Alma“, Beograd, 2012)

Добили смо занесен и маштовит, али добро смишљен и остварен роман поетске фантастике.
Лептир у симболици значи преображај. У овом случају ради се о мистици, окултизму и загробном животу. Душица Беланчић смислила је Град-Лечилиште у коме срећно живе они који су умрли и који током својих реалних живота нису могли да се воле.
Лана је рођена крајем XIX века. Отац јој је био страствени љубитељ књижевности, за разлику од мајке, „разумне особе“. Душица Беланчић сугестивно описује Ланину опчињеност мужевним чарима очевог пријатеља с фотографије, који је умро кад је она била мало дете. Девојка касније одлази као болничарка у рат, где гине, да би се у спиритуалном животу спојила с вољеним Бенијем.
Рађање лептира је сложен роман на безмало тристо страна. Књига обилује ликовима и збивањима. Роман је комплексан, иреалан, кроз књижевна збивања није се тако лако пробијати, прочитаним странама треба се више пута враћати да би читалац „похватао“ логику збивања, али труд се исплати, да се материјалистички изразимо.
Поред вокације према фантастичном и оностраном, Душица Беланчић поседује смисао за дочаравање атмосфере амбијента и, нарочито, за приступ давним временима, а да то опет буде срећно уткано у њен однос према мистичном и окултном.
Литерарни дар ове књижевнице је несумњив. На пример: „Била је прозрачна, чедна, и раскошна, и крила је у себи врелу љубав, као рубинске латице, уметнички направљене руже.
Неотворени пупољци на самом дну кутије говорили су о још непробуђеној страсти, а плаветнило тиркиза давало је небеску узвишеност целој причи.“
Уколико би нас ко питао о могућим утицајима светске и српске књижевности на ову списатељицу, могли бисмо да кажемо да је она изразито начитана јер израз јој је врло култивисан, да су на њу могли евентуално да утичу Едгар Алан По, Оскар Вајлд и комплетна светска класична књижевност, нарочито дела из Просветине библиотеке великих романа. Поред тога, на ову књижевницу су могли да утичу и црно-бели холивудски филмови из тридесетих година прошлог века.
Душица Беланчић је у пракси успешно и артистички вешто остварила сложен класичан роман, али не и нешто што би могло да делује архаично и анахроно. Старински у оном лепом смислу те речи – да.
Списатељица је остварила, и то с доста књижевне и мисаоне логике својствене само њој, једну утопистичку визију загробног живота, као неку утеху онима који су патили.
Дизајн корица књиге је мајсторски и у складу с идејом романа остварио Никола Ђукић. Он је постигао оно што се зове штимунг.
Роман Рађање лептира би могао да придобије читаоце, пре свега читатељке, нарочито девојке у пубертету, заљубљене и пуне идеала, које би у Лани и Бенију могле да пронађу свој идеалистички прототип, занете обимним и занимљивим романом који такорећи не даје ни тренутка одмора читаоцу.
Друго издање Рађања лептира требало би да поседује белешку на корицама да би млада читатељка знала да је реч о роману фантастике, али и белешку о писцу.

nazad