Iz novih knjiga


Миодраг Јакшић

У ОБЛАЦИМА СУ САМО ГРОМОВИ

(„Алма“, Београд, 2014)

У ОБЛАЦИМА СУ САМО ГРОМОВИ

 

Приземљење је опште.
У облацима су само громови.

Како да не, свет је хуман: прво вас исцеди
као лимун,
а онда вам понуди чашу сока.

Све су раздаљине премошћене. Остаје само
да се премости раздаљина између човека и човека.

Овај век толико претерује да себи приписује
чак и откриће секса.

Неписмени су се показали способним
да прочитају писмене.

Многи губе из вида чињеницу да је Давид
победио Голијата – у причи.

Нема само „мртвих природа“ у сликарству.
Све их је више и на људским лицима.

Људи се лако удружују, нарочито против човека.

Некад је био град Содома. Некад је био град Гомора. Сада је цео свет – Содома и Гомора.

У стара добра времена фризирале су се само косе.

Одавно је срушено турско царство,
али нису и паше.

Кадија те тужи. Партија ти суди.

И није коме је суђено, него коме је намештено.

Није имао пас за шта да га уједе,
сад му расни пас чува кућу.

Трла баба лан да јој прође мандат.

До гуше смо у друговима!

Игара нам неће недостајати,
али да нам не зафали хлеба?

Више нема салонских комуниста.
Сада има комунистичких салона.

Шири се атеизам, множе се земаљски богови!

Ред је да се опет догоди једна народноослободилачка борба, да и други реше
све своје проблеме до краја живота.

Кад се фолиранти ухвате за руке, добија се коло југословенских народа и народности.

О, какав је он био револуционар
док је био пролетер!

Сваког дана срећем чланове партије,
ретко кад и понеког комунисту.

Послушан, послушнији, најподобнији!

Ако сте атеиста, зашто дозвољавате да вам попују?

Није важно што је пропала држава.
Важно је да смо сачували кадрове.

Не тумбај, Југославија!

После мене – отплата дугова!

Не може један човек да упропасти народ,
осим ако му то народ не допусти.

Имао је рашта и умрети! Већини је лакнуло.

Добро је што је штафета укинута на време,
иначе би се ускоро уместо палица користили просјачки штапови.

Направили су бројне глупости, али, руку на срце, неке од тих глупости представљају
антологијске примере.

Тренутак историје: деца комунизма
у обданишту демократије.

Тресла се гора, прерушили се комунисти!

Ако се овако настави, једног дана ћу по народности бити Београђанин!

Савија кичму и увек је добростојећи!

Својевремено су ћутолози
такође били хорска појава.

Доста више с подизањем споменика!
Нама недостају стубови срама!

 

 

nazad