У мом дому
Изгубили смо стазу кише
Питали смо
За склониште
На небу...
Да лечимо наша убола срца
Од морских коприва
Док сунце
Наш једини прозор
Нема више енергије
И напретка
Али када ће сунце
Бити прекривено
Да одмори наше усне
И осуши наше биљке?
Да ли постоји неки ружан рат
Већи од борбе за будућим јелом
У сребрном тањиру?
Подвлађивање
Има чудну текстуру
Не би требало да смо принуђени
Јер то не доноси медаљу
Већ оставља
Човека у расцепу
Ако само седимо
И посматрамо како фарма
Умире са својим изгледом
Земља ће остати само утроба
Све ће се прекинути
Чак иако прогута укус кише.

Превела с енглеског: Ирена Мирјанић