O knjigama

Dušan Banjac

PARADIGMA POIMANJA ŽIVOTA

(Zoran Plećević: Pariz je daleko. "Alma", Beograd, 2013) ­

Reč je o modernom romanu čiji su junaci, mesto i vreme događanja, paradigme autentičnog poimanja života.

Pratio sam nastanak ove knjige i pročitao sam je tri puta. Svaki put osim osnovnog (nominalnog) značenja nametala su mi se različita razrešenja ove metafore od 150 strana.

Sve počinje kada autobus prepun putnika svih fela, zanimanja i navika mora naglo da stane i otkaže nastavak vožnje. Razlog tome su arheološke iskopine.

Ostavljeni u nekoj nedođiji putnici uzajamnim odnosima, ispovestima i konkretnim postupanjem pletu neobičnu mrežu zbivanja u šta se uključuje i nekoliko čobana zatečenih u blizini.

Značajno učešće pripada nekolicini Roma (Cigana). Oni dodatno remete i onako turbolentne odnose, na pragu asocijalnosti.

Upoznajemo i njihove svetove oivičene s jedne strane trgovinom ženama a sa druge nekažnjenim okrutnim ubistvom. Radnja i svi ti likovi vode vas u košmare i postajete svesni da je pred vama svet simbola i metafora sa značenjima koja treba dokučiti.

Šta predstavlja zaustavljeni autobus?
- Državu koja (nam) se za dvadesetak godina više puta raspadala?
- Posustalu civilizaciju koja postaje sopstveni antipod?
- Porodicu kao jedva opstajuću osnovnu ćeliju?
- Naciju i njene probleme...?
- Ili nešto sasvim drugo od svega ovog?

Šta su iskopine koje su zaustavile autobus a njegove putnike izvele na brisani prostor i gurnule u akciju? Liči li to na prošlost koja zaustavlja sadašnjost i na neki način utiče na budućnost?

Ko su putnici kao osnovni nosioci radnje, ima li među njima istih ili gorih od onih koji su darivani ulogama loših momaka. Ima li ovde dobrih momaka, ko su oni i šta simbolizuju? Nigde kraja... Naravno, nije neprihvatljivo razumevanje ovog romana u nominalnom značenju bez traženja simbolike i poruka. Pa i ta jedna, svedena, deskriptivna dimenzija uvodi vas u svet živopisnih likova, dinamičnog zapleta i raspleta.

Možda bi se u tom slučaju težište značenja prepoznalo na nekim drugim delovima radnje romana čija atmosfera se kreće u trouglu: pritisak zbunjujućih okolnosti – traženje rešenja, situacije čiji okviri do kraja ostaju nepoznati – transformacija ili otkrivanje pravih lica nekih od aktera, nažalost, češće sa negativnim nego pozitivnim predznakom.

Višeslojnost radnje romana prvenca Zorana Plećevića stavlja na proveru pa i iskušenja našu čitalačku opštu kulturu. To znači da svako od nas može u višestrukom lancu likova i dešavanja prepoznati duhovnu armaturu i elemente zajedničke svim fazama i akterima. Usudio bih se da pomenem neke od onih koje sam ja video kao zajedničke imenitelje.

Od prve do zadnje scene romana prisutan je usud sile i nasilja. Prvo je to način na koji dolazi do prekida dalje vožnje a zatim se nižu prizori verbalnog, seksualnog, fizičkog, pa i nasilja sa kobnim ishodom.

Valjda kao prirodni i neophodni uslov vladavine nasilja i zla sigurno je ambijent dekadencije. To je smer, krvotok, stanje duha junaka jednodnevne drame ovog romana čija radnja traje koliko i samo čitanje romana. Pouzdano znam da je to veoma tesan vremenski okvir za odvijanje ozbiljnog zapleta i raspleta a naročito za kreiranje odgovarajućeg duhovnog konteksta.

Treći zajednički imenitelj radnje ovog romana video sam u potpunom odsustvu otpora nasilju i dekadenciji. Toga nema u postupanju, ali ni u mislima likova koji defiluju pred nama.

Njihovo držanje pokazuje mirno prihvatanje zla, nasilja, dekadencije. Kao prirodne okolnosti (kao kišu, žegu). Ne pada im na pamet da se štite, a jedan deo se prihvata nasilja kao legitimnog postupanja.

Dozvoljeno je sve što ima izgleda da ostane nekažnjeno.

Potresno i opominuće izgleda nemi, telepatski pokušaj samoizbavljenja koje čini glavni junak ove priče. Razumeo sam da nije uspelo.

Ima li ovaj, možda na prvi pogled ne tako sivi svod, neku svetlu tačku koja bi ga optimizmom izuzela iz reda jeresi i učinila održivom vrednošću. Ima, doduše samo nekoliko, bledunjavih, ali za optimizam je dovoljna vera u njega.

Roman „Pariz je daleko“ pomeriće vas znatno dalje od uloge pasivnog recipijenta. Ponudiće vam i ostaviti na volju prepoznavanje sasvim drugog sveta, mogućnost da kreativno i tiho postanete koautor knjige čijim likovima i radnji možete podariti uloge i izgled po svom viđenju i uverenju.

Pri tom, nećete gubiti vreme, energiju i kreativnost na tumačenju reči i rečenica, dvosmislica i trosmislica.

Knjiga je pisana pitkim i tečnim srpskim jezikom, bez tuđica i tek sročenih kovanica u savršenom rečeničnom sklopu i dužini. Reč je o propranom i utegnutom štivu bez viškova ili manjkova bilo čega.

Moglo bi u red onih dragocenih tvorevina koje nude kulturu umesto subkulture, promišljanje umesto lakoumlja, duhovnosti umesto trivijalnosti.

Već pomenuto nasilje, dekadencija i defetizam liče na poprišnu zonu ove misije.
 

nazad