NEĆU RAJ NA NEBU
Neću raj na nebu –
Ne treba mi!
Hoću raj na zemlji,
Hoću raj u sobi mojoj,
Hoću raj u meni.
Kad uz mene pripijena
Pored reke koračaš –
Raj po zemlji šeta!
Kad na jastuku mome
Snove snivaš –
Raj je u sobi mojoj!
Kad me oči tvoje, zvezde
Dve, treperavo gledaju;
Kad usta tvoja ljupko kažu:
„Volim ruke tvoje“;
Kad se duša moja s tvojom,
Kô leptir sa cvetom, spaja –
Raj je u meni!
Zato neću raj na nebu –
Ne treba mi!
SREĆNI
Kad nam se u tramvaju pogledi
Dugo i s milinom ukrštaju,
To nas želje jake
Obuzimaju.
Kad nam se u parku usne meko,
Kô pčela i cvet dodiruju,
Tad se nakupljene žudnje
Ispunjavaju.
Kad se u mirisnoj postelji
Grudi u grudi utiskuju,
Tad nas burna osećanja
Prožimaju.
Kad nam se napokon tela i duše,
Kô vodonik i kiseonik spoje,
Tad voda u rekama
Poraste.
SONATE
Telo skladno imaš.
U pasu usko. Od vrata
Do kolena, kô žice
Violine, napeto.
Moje duguljasto.
Skladno nije.
S preda, kô strune
Gudala, zategnuto.
Kada strune moje
Preko žica tvojih
Virtuozno klize
Treperenja njina
Sonatama tananim
Duše i tela ozaruju.
I bogovima
Ugodne su one.
