Iz rukopisa

Milutin Đuričković

TIGAR

Iako mi je pravo ime Milutin, mnogi me znaju po nadimku Tigar. Međutim, skoro niko ne zna zašto me tako zovu.

Pre nekoliko godina u naš grad došao je veliki cirkus, sa širokom šatrom, raznim životinjama i starim mađioničarom, koji je imao čarobni štapić. Odmah se pročulo da je on svemoguć i da ljude može preobratiti u neku životinju. Naravno, to niko nije uzimao za ozbiljno, mada je mnogo sveta prisustvovalo njegovom prvom nastupu. Mađioničar je svaku tačku izvodio vrlo pažljivo i uz pomoć nekih lepih devojaka. Razrogačenih očiju i s velikim interesovanjem pratili smo svaki njegov pokret. Brojna publika je oduševljeno aplaudirala, diveći se mnogim trikovima i čarolijama.

Ne znam šta mi bi, ali u jednom trenutku odazvao sam se njegovom pozivu da me kobajagi pretvori u neku životinju. Netremice sam zurio u njega, dok je on izgovarao razne reči, hokuse-pokuse i ostalo. Ali, ništa se nije desilo. Publika se samo smejala, mađioničar se preznojavao, a ja sam zbunjeno blenuo i čekao šta će se dogoditi. Ništa se, naravno, nije promenilo i tako se neuspešno završila predstava, koja će se pamtiti po urnebesnom smehu, klovnovim igrama i neostvarenim mađioničarevim trikovima.

Te noći legao sam nešto ranije, jer sam osećao blagi umor i veliku uzbuđenost zbog svega što se desilo. Ne znam kako, ali ujutru se probudih u tigrovoj koži. Prenerazio sam se od straha! Svuda po meni gusta dlaka, pozadi rep, oštre kandže, četiri šape – pravi tigar!

- Šta je ovo, majko rođena?! – zavapio sam od uzbuđenja.

Shvatio sam da je mađioničarev trik konačno uspeo, ali s malim zakašnjenjem. Razmišljajući šta da radim, istrčao sam na ulicu da potražim lekara ili neku drugu pomoć. To je, međutim, izazvalo veliku paniku u gradu. Ljudi su bežali od mene, zapomagali i vikali iz sveg glasa:

- Upomoć! Tigar pobegao iz zoološkog vrta!

Uzalud sam ih uveravao da nisam nikakav tigar. Niko me nije slušao, a za nekoliko minuta šinteri i čuvari iz zoološkog vrta stvoriše se ispred mene. Uhvatiše me u nekakvu veliku mrežu i ubaciše u kamion.

- Pustite me odavde! Ja nisam tigar! – vikao sam.
- Jok, i nisi, nego si vrabac! – rekoše oni, smejući se.
- Hoću napolje...
- Ćuti, tigre, nije nam do igre!

Odveli su me u zoološki vrt i stavili u poseban kavez. Pored mene bilo je raznih životinja, ali, na svu sreću, delile su nas rešetke. Pokušavao sam da izađem iz kaveza, ali nije bilo šanse. Doneli su mi malo vode i komad nekog živog mesa. Nisam znao šta da radim. Onaj mađioničar je sve ovo zamesio! Poješću ga živog kad ga ščepam!

Skoro ceo dan proveo sam u kavezu, a ništa se nije promenilo. Svi su mislili da sam pravi tigar i čudili se kako sam pobegao. Ubrzo su počele i prve posete, pa su se neki klinci okomili na mene, bacajući ostatke čipsa i smokija, koje sam u skoku hvatao i jeo. Kao da su znali šta najviše volim, pa mi je to za trenutak ublažilo muku i glad.

U gomili prolaznika i posetilaca slučajno sam primetio jedan poznat lik, sa šeširom na glavi i ogrnutom kabanicom. To je bio mađioničar! Odmah sam ga prepoznao i tigrovim skokom krenuh k njemu, ali rešetke kaveza sprečiše da ga rastrgnem živog! Dok sam besno urlao, on je hladnokrvno stajao i gledao, dajući mi prstom znak da ćutim i smirim se. Tek kad je gužva prošla, prišao mi je i počeo da se izvinjava. Onda izvadi onaj čarobni štapić i ponovo izgovori neke čudne, nerazumljive reči. Zatvorio sam oči i molio Boga da uspe u tome.

Ne sećam se koliko je to trajalo, ali kad sam otvorio oči – njega više nije bilo! Posle nekoliko trenutaka prišao je čuvar i, čudeći se, povikao:

- Otkud ovaj čovek u kavezu? Izvinite, gospodine, molim vas! Mora da je neka greška...
- Nema problema, sad je sve u redu – odgovorio sam, ne želeći mnogo da objašnjavam, jer znam da mi ne bi verovao.

Vratih se kući, srećan i zadovoljan što više nisam tigar. Moji ukućani i drugari brinuli su što me nije bilo celog dana, ali ni danas mi ne veruju šta se zaista dogodilo. Ponekad zbijaju šale na račun toga, mada mi to ne smeta.

Taj cirkus nikad nije više dolazio u naš grad, a ni onog mađioničara više nisam sreo.

Eto, valjda vam je sad jasno zašto me zovu Tigar.
 

nazad