INTRIGE, NOVI KOMADI, POSLEDNJI ČIN
Pokušala sam da otvorim
naše pozorište
stavila sam zavese ispred kuhinje
i mesila hleb
na način koji publika voli
Predjelo od malih naslova
začinjeno slatkim rečima
iz dana u dan
bojama intrige ljuljalo nas je
Onda je nastao prasak
i mali kućni ljubimci
zanemeli od straha
lizali su moje prste
smirivali smo zebnju i lečili je
pesmama koje smo nizali
i vezivali u čvor
kao noćne frajle
Od tada si mi zabranio
da nosim ljubičastu odoru
zbog lošeg senčenja bračnih uglova
Ni po obliku moje želje ne prepoznaješ
da mi je potrebna
divlja modra haljina
Priznajem
sviđa mi se to svetlo
iz njenih rukava
Pomaže mi da je obučem
jedan epizodista iz
trećeg, koji mi šapuće
delove iz drugog čina
Podnaslov: umetnost usamljenosti
koja vešto i nenametljivo
dosoljava replike i prologe
kao na primer: da li postati trkač
Biti u pokretu jedan
Koji je veran
A zaljuljan u školjki sveta
Ili da ovlažim svoj govor
u topli osmeh lepog Odiseja
koji upravo silazi sa Parnasa
Njegov monolog je kao trag vodenog cveta
Slobodna sam
kao miris isceđen iz južnih agruma
Penelopa sam grlata i
kupam se u svom uzavrelom kriku
prirodno sam nadarena
da od mastila pravim mehuriće
Živela moja konačnost!
Jer mogu da režem svoj komad drame
i zakivam slova žmirkajući
Dobro mi ide
Ljubav klizi po meni
a ti i dalje
ispisuj po koferima
kako ćeš me za pod ukucati
Zabraviti !
Pretvoriti u jadnu Dafne
za koju ja ne hajem
SAKRIVENA U SANDALAMA DEVOJČICE
Postajem najstarija mapa sveta
sa čuvarkućom po sredini glavne granice
u kvadrate spakovana
neki čudni istraživači me otvaraju
i zatvaraju na kraju sezone
na mom mekom licu tetoviraju broj 21
slučajno izlivajući po meni gnev i srdačnost
u brzini sekundare na satu smirujući me:
da curi po redu vreme zvezdano
ušivaju mi gornju usnu i kažu
vreme je da se valjaš u tišini
kalendar i onako ne možeš promeniti
Neko je već predodređen da ga overava i docrtava
ne mogu ni u pečat da se sakrijem
borac za slobodu svemira nema ruke kao ja
šta je moje buncanje iz sna nego aprilska šala
za kratkotalasnu gospodu
što se slade i žvaću latice ruža
u dubini grla znaju
ja sam taj budilnik za duše
jer decenijama šuštim
u njihovim kutijama za ljubavna pisma
šuškam se u jastucima usamljenih
i bezimenih i ostraščenih
uvek igračica na žici bez gutača vatre
lomim se s jedne strane sveta na drugu
pevajući kao razigrani čovečuljak
Zašto me već neko ne poljubi naopačke
da postanem čovek
vlastita imenica sakrivena u sandalama devojčice
želim postati nekom rođendanska supa
maslina mirisna sa Rodosa koja oživljava samotnjake
ne želim postati papir premazan voskom
da me cepate i pljujete
kao da sam suvenir iz nekog antikvarijata
- ni geografima više nisam važna
pretvorila sam se u crveni kamenčić
i smestila u minđušu moje majke
u dete sam se presvukla da nikad ne ostarim
NEDELJNA ČUDA
Nedelja je nesebično,
za svet samo jedan dan-
što cvetno guši iz crvene zemlje
to je posebno stanje stvari
ukradeni poljubac mlade komšinice
Nedelja može biti utorak
raspevaniji od ponedeljka,
pesnici je upijaju sredom i četvrtkom
lekovita je petkom
osvežava podjezične jamice
gospodi srednjih godina
nedelja je kao Tereza Salgijero
koja peva o sudbini portugalskih ribara
do bola - da život probudi
Mnogo je razloga da nedelja
iako kućni sat u porodičnim gnezdima
kasni tri minuta
i ne primeti da potkopava
oštrom ivicom kazaljke,
vaš usporeni i kratki san
Klija na dnu kućne saksije
sve dok se ispod zelene kore
ne probudi i razlista
kao timijan i mirta
Tada samo diše glad
priplepljena za tavanicu
i mrvi se kao mala vruća kifla
Nedelja na kraju ume da se zavuče
u delove nameštaja
Pucketa i šušti u ormanu
ne poznajući tajne u hodnicima
poodormanskog sveta
Ipak, nedeljna čuda izlete
i tada uspravno hodate
To je samo otvaranje kratkometražnog
filma koji nikada ne dobije nagradu
ali ne prestaje da bude važan za
privremene letače koji vole slatku pogaču
Mrve je polako,
da ne polome prednji zub
biraju dan u sedmici – bez treme
LJUBIČASTO MOGA BOLA
Osećam prstenovanje
sa muzama hobodnicama
na talasima Sredozemlja
plivaju reči deteta
kao mehurići prskaju
više prolaza nema
između mene i vas
sem zatrovanog vremena
stojim na krovu oblakodera
premišljam stihove o teoriji relativiteta
i Ajnaštajnovim brkovima
o svemu što su donele kisele kiše
bojim se obojiću se u ljubičasto
na najvišoj paleti
kažu tamo se pronalaze oblaci
ili te vaja magla u bol
za ime sveta
zar mora da se osećam
kao gluva životinja
i grizem granicu
po kojoj se saplićem
bojim se da se potpuno
ne obojim u ljubičasto
šta mi posle toga preostaje
kamene suze ili
gorki plod neprijatelja...
možda let iznad Lisabona
odakle počinje slobodna plovidba
20.11 2009.
BOJA BESA
Pokisle od besa
princeze sladile su s e
šećernim belim klikerima
sa Pamukala
i travama sa obale Aheront reke
zbog uroka
verujući
da se točak nebeski
neće slomiti na vitezove
koje nose uspavano seme
I kad se loptice istope
bojeći bes u devojačkom stomaku
iako sve postaje tajna
To je samo pitanje reda
za male nesanice
