Prevedena književnost

Zoltan Danji
(Danyi Zoltán)

DEJSTVOVATI LEPOTU

Povukao sam se s biciklom čak do ivice zemljanog puta, u travu koja je bila do kolena, da bi kombi koji je dolazio naspram mene, mogao lako da prođe, već izdaleka sam video, da je u žurbi, podigao je gust oblak prašine iza sebe na uzanom poljskom putu, i znao sam, neće usporiti ni onda, kad stigne do mene – mada se ne može reći da je jurio, ovo drevno vozilo ne bi ni bio u stanju, pogotovu ne na ovom zemljanom putu, ali kad bi vozio malo sporije, manje prašine bi mi prasnuo u lice;

šest sati je prošlo, bilo je oko šest i petnaest, julsko sunce je žarilo visoko iznad horizonta;

prozor razdrndane Lade je bio spušten, šoferova debela ruka je visila napolje, i kad je odjurio pored mene, iza raskopčane košulje sam video njegov nabreknut stomak, maljave grudi, i pramenove slepljene kose, sve je bilo prašnjavo na ovom golemom čoveku, ali i ja sam bio isto tako prašnjav, i jako sam se znojio, gornji deo neboplavih trenerica (EGO SPORT) mi se stalno prilepio na kožu, s vremena na vreme sam potresao donju ivicu, da bih se provetrio, ali skroz oznojana majica mi se odmah i sasvim prilepila uz telo;

bio sam oznojan, prašnjav i prljav, jer sam kopao ceo dan, dvanaest sati sa nadničarima, baš nisam imao posla, pa sam morao nešto da radim;

od šest sati ujutro do šest uveče smo kopali na jednoj ogromnoj cvetnoj plantaži, za to vreme smo imali samo dve pauze za užinu i za odmor, i pošto sam slutio, da neće biti lako, već ujutro, pre polaska sam popio jednu tabletu protiv bolova, uprkos tome do popodneva mi je zabolela i glava i mišići – ostalima je bolje išlo, oni su se već navikli, naravno, drugo je kopati kukuruz u proleće, i opet drugo kopati ruže, u julu, kad sunce prži;

cela plantaža je bila u cvatu, povrtelo mi se u glavi, kako su latice bordo i crvene i roze i žute i bele i bež boje lile gust, opojni miris, kao naparfemisana ženska ramena i ruke, a u isto vreme bodljikave grane su bili do kolena i do struka, trnje se kačilo u sve živo, što bi ih dodirnulo, tako da smo bez obzira na užasnu žegu morali da obučemo debele pantalone i radni mantil, istina, po koje trnje je probolo čak i odeću, sve do kože, ucrtavajući u nju ružičaste znakove, a ožiljci su se još dugo videli;

radni mantil i bicikl sam posudio od nadničara;

i jedno i drugo su već mnogi koristili pre mene, bicikl je bio izuzetno otrcan, od njegovih delova su ostali samo najneophodniji, da bi se još uvek moglo nazvati biciklom, ogoljeni skelet sa dva točka, bez blatobrana, ni zvonce, ni lampe, ni paktreger, a pantalone, koje sam dobio, bile su višestruko zakrpljene, što mi je uskoro postalo jasno, naime, trnje je za par minuta rasčupalo materijal iznad kolena, mantil je takođe bio zakrpljen na više mesta, mada je delovao nešto očuvanije, ali kako sam počeo da se znojim u njoj između cvetnih redova, i kako se tkanina polako postajala mokra, osetio sam neki strani miris, čak više stranih mirisa, iz mantila se isparavao znoj nekih drugih ljudi, onih, koji su ga nosili pre mene dok su radili, naravno, pošteno su oprali odeću, nisam ni sumnjao u to, jer ni mantil, ni pantalone nisu bile prljave, samo ipak, mislim, nema tog sredstva za pranje, koje bi savršeno opralo ova krajnje izmučena radna odela, znoj se uvlači do najsitnijih vlakana tkanine, a tu ne pomaže ni potapanje ni trljanje;

sada će i moj miris da se priključi ovima, mislio sam, pomešaće se sa ostalima – ucrtaće se u pantalone i u mantil;

bilo mi je toliko vruće i tako žestoko sam se znojio, da sam do ranog popodneva, do zadnje kapi popio ona dva litra vode koje sam poneo sa sobom u plastičnoj pivskoj flaši;

po mojoj proceni, drška te moje motike nije bila prava drška, već jedna deblja grana, sa koje su samo skinuli koru, sa struganjem se već nisu mnogo baktali, što i nije bio problem, ali baš zbog toga je ova takozvana drška bila malo iskrivljena, teško sam mogao da ciljam sa njom, uz to se oštrica motike stalno zapinjala o suve grudve, tako da sam morao više puta da udaram po korovu, pa sam zbog toga sporije napredovao i više se umorio, nego kad bi moja motika imala normalnu dršku, trošio sam više energije za isti posao, za koji bi bio dovoljan i manji napor, ali zbog nečega je trebalo da tako bude, mislio sam, i pokušavao da se ne jedim previše, što nije bilo lako, jer ponekad, kada bi se oštrica udarila u tvrđe grudve, drška se sasvim izvrnula, u bodljikave grane, zajedno sa mojom rukom, bodlje su mi se zabile u kožu, a ponekad su tu ostali i polomljeni vrhovi bodlja, tada sam zajauknuo i pomislio, da će ove ruže uskoro postati deo buketa jedne neveste ili dospeti u neku ukrašenu vazu;

kada sam posle rada krenuo kući biciklom i približavao se jezeru, odlučio sam da plivam malo, da sperem prašinu i znoj;

kupanje u jezeru je bilo zabranjeno, samo je sunčanje bilo dozvoljeno na obali, ali nije bilo nikog, senke drveća su se već izdužile na obali, ovo više i nije vreme za sunčanje, tako da mogu nesmetano da se smočim, mislio sam;

ovo julsko popodne je još uvek bilo veoma vruće, znoj mi se na čelu sakupio u biserne kapi;

skinuo sam se, zagazio u jezero, ali voda je bila toliko hladna, da sam se naježio, i neko vreme sam stajao u vodi do članka, čekao sam malo da mi se koža privikne na hladnoću posle vrućine, gledao sam šumu sa one strane, a u daljini obrise planine, bile su lepe ove planine iza drveća u plavom smrkavanju, za par minuta sam se sagnuo, oprao ruke, grudi, pa sam se postepeno udubio u vodu, i posle prvog drhtaja skroz provrelo telo mi je konačno počelo da se hladi, na kraju sam umočio i glavu, da se sasvim osvežim, i iznenada sam pomislio da bi bilo dobro oprati se nekako i izunutra, možda bih onda lakše prihvatio sve, prihvatio bih, da je ovo stvarnost – da je baš ovakva, kakva jeste, razdrndane Lade ti sasipaju guste oblake prašine u lice;

poprilično sam plivao pre nego što sam se vratio na obalu, i pošto nisam imao peškir, potražio sam jednu poslednju mrlju, jednu poslednju štraftu obasjanu suncem na plaži, i tamo sam se sušio u još uvek mlakim zracima sunca koje se spuštalo sve niže i niže.
 

Prevela s mađarskog: Jolanka Kovač

nazad